Post by Damir on Aug 21, 2007 20:55:20 GMT 2
DEDA- Koliko sam skontao vi sljakate vec poprilicno dugo. Kazi mi sta vam daje energiju da i dalje picite? Mislim, sigurno je bilo nekih problema (kako novcanih tako i licne prirode), odakle dolazi sva ta snaga i volja za sviranjem?
-Kako si znao da postoje problemi licne prirode? Salim se, ljudi su takvi kakvi su, svako bi da isfura nesto svoje, dolazi do sukoba, nekome padne interesovanje ili se nesto lose isplanira pa propadne, tako da relativno cesto moramo da resavamo odredjene probleme. Smatramo da bend drzi na okupu to sto smo pre svega EKIPA, te se uz dobru volju svaka nevolja moze prevazici. EKIPA su i nasi prijatelji van samog benda i oni su takodje zasluzni sto smo jedinstveni. Licno, svoju EKIPU dozivljavam kao bracu i sestre. Nasi ljudi su i nasa inspiracija, izmedju ostalog. Sviranje i stvaranje je nas nacin izrazavanja.
DEDA- Sve sto ste do sada izdali objavljeno je na vasoj sopstvenoj (iliti D.I.Y., kako to neki vole da zovu…) nezavisnoj “19a” etiketi. Da li postoji nekakav poseban razlog zasto se niste upustili u trazenje izdavacke kuce vec ste sve sami odradili? Ima li smisla traziti izdavaca u Srbiji i da li postoji neko ko bi to odradio kako valja?
-Ne zelimo da se ukljucujemo u lokalnu muzicku industriju, delimicno i zbog toga sto znamo kako su izdavaci i organizatori tretirali bendove koji su imali tu “srecu” da potpisu neki ugovor. Sve se svodi na profit, a u lancu zarade bendovi su na samom dnu lanca ishrane, od klubova preko festivala do medija i prodaje nosaca zvuka. Ne znam ni da li se ikad neki izdavac potrudio da stampa majice ili bedzeve. Sazvacu te i ispljunu, a pride te svi pljuju sto ti je roba skupa, kao i ulaznice za certove, s tim sto ti od toga nista nemas. Druga stvar je to sto uopste nije bitno da li uopste neko slusa taj bend. Veze i vezice te izbacuju u etar i pruzaju prilike za nastupanje na raznim pivskim, gradskim i alternativnim festivalima. Retko se desava da ti se omoguci da sviras makar i negde u regionu. Publika, opet, zahvaljujuci inertnosti masovne kulture, prihvata sve sto joj mediji serviraju i to je zacarani krug. Necemo biti deo tog sistema prostitucije sve dok se polozaj bendova ne regulise tako da su im prava zasticena.
„19a rekords” se do sada svodio samo na pravljenje nasih diskova. Nismo bili finansijski sposobni da sirimo delatnost na druge bendove ili na stampanje prateceg materijala, kako smo svu raspolozivu energiju (i lovu) ulagali u opremu i snimanje. To ce se mozda uskoro promeniti jer bismo voleli i da organizujemo koncerte itd. Od potencijalnog izdavaca bismo ocekivali deo tiraza (obicno je trecina okej) i procenat od prodaje eventualnog dodatnog tiraza, kao i pomoc u organizovanju nastupa. Planiramo da se za sledeci album posvetimo trazenju nekoga ko bi to izdao, i to najverovatnije izvan Srbijice. Naravno, izdavaca trazimo u okviru nase scene.
DEDA- Kada sam bio na vasem certu u SKC-u (mislim da je to bio mart ove godine…) odsvirali ste bukvalno sve pesme koje znate i desilo se da su pojedinci iz publike trazili bis…kako ste odreagovali na to? Zar bis nije za rock ‘n’ roll superstarove ili vas pak klinci koji dolaze na vase koncerte tako tretiraju? Nije li to malo bolesno a i na kraju krajeva kome treba bis nakon 27 odsviranih pesama, hehe!
-Odsvirali smo manje od pola svojih pesama. Tada smo imali 50 snimljenih i nekoliko novih. Uvezbali smo repertoar od oko 50 minuta, a da je atmosfera pala mozda bismo i ranije prekinuli. Ne vidim sta je lose u tome da ljudi zatraze jos... na kraju krajeva platili su ufur, zar ne?
Neki mladji ljudi koji su tek krenuli na koncerte mozda dozivljavaju clanove omiljenih bendova kao nekakve zajebane face, sto i nije cudo s obzirom na to kako su mediji uticali na njih od malena. Ni mi nismo bili imuni na to, a utisak pojasnjava cinjenica da smo od njih stariji i po deset i vise godina. To se brzo menja, pogotovo kad prodje neko vreme i kad pocnes da upoznajes ljude sa scene i skapira,, da su to ljudi kao i svi drugi. Nikako ne zelimo da nas ljudi dozivljavaju kao zvezde, smatramo da je sustina scene druzenje, razmena ideja i, pre svega, jednakost. Na,,a scena je strasno mala i volim da upoznam nekoga ko je prvi put dosao na nas cert. Jedan od najvecih bedaka je kada pitas neke cure kako im se dopao nastup, a one kazu: „Pa, slatki ste“. AAAAA!
DEDA- Imate dva izdanja…kazi mi nesto vise o tome…
-Imamo tri, zapravo cetiri izdanja, a za sledece bi se moglo reci da je u cetvrtom mesecu trudnoce. Snimili smo „Ljubicu“ kod Alekse iz 23. i odstampali par primeraka jos 2001. godine. Posle toga je uradjen i spot. Onda smo 2002. uzivo snimili 14 pesama kod Zike u Zemunu i spakovali sa „Ljubicom“ u album „Prljavi dripci“. Snimak je krsina, ali nismo ga bolje ni platili. Na albumu „1234“ je deset stvari iz 2003. godine snimljenih kod Srecka i Djure (koji Djura, onaj sto ti ga gura) i jos deset iz 2004. koje je miksov’o Tarmi, a snimio onaj-kome-se-ime-ne-spominje. Trece albumce, „Vutra!“, uradjeno je 2006. godine u Socijala studiju kod Raduleta. Prvi album u empetrojkama i dva spota su bonus na drugom albumu. Jos jednu prinovu planiramo da donesemo na svet do kraja godine, a za sada imamo petnaestak pesmica, uglavnom u malo brutalnijem fazonu, sto muzicki sto pesnicki. Voleli bismo da uradimo i izdanja na kasetama ali smo vecito svorc, sto vazi i za majice, bedzeve, transparent itd.
DEDA –A imate i prostoriju za probe koju iznajmljujete bendovima, hoce li to ostati samo prostor za vezbanje ili cemo dobiti novi studio za snimanje?
-Kod nas vezba samo nekoliko bendova iz ekipe, i tako se krpimo za kiriju. Letnji meseci su pakao, ali uspevamo nekako. Ako skontamo jos nesto opreme, mozda za pocetak krenemo sa snimanjem uzivo. Mali je plejs i nema mnogo prostora za manevrisanje. Ce vidimo.
DEDA- Ima li smisla svirati Punkrock danas?
-Pankrok je osnovno sredstvo izrazavanja, s tim sto radi fore i utiska ubacujemo improvizovane varijante jos nekih stilova. Vec neko vreme vise ubacujemo brzinu. Pankrok nije muzika nego muziciranje, a mi smo vise muzikanti nego muzicari, mada ti mogu reci da dosta napredujemo. Premalo ljudi dolazi na koncerte i to je veliki bedak. Kod nas se nesto desava samo u par gradova, a jos je veci problem to sto se malo ko odvazi da organizuje koncerte, sto opet ima najvise veze sa time sto klupske vlasti deru za „troskove“. Samim tim je tesko raditi i distribuciju. Scena treba da bude samoorganizovana sa sopstvenom infrastrukturom, u smislu najavljivanja i umrezavanja, pogotovo na regionalnom i sirem nivou. Bez entuzijazma, solidarnosti i samoodricanja pojedinaca ne bi bilo nisega (veruj mi znam koliko to odricanje kosta...evo, glava mi se raspada od radana zinu...prim.Damir). Sto rece jedan drugar, zanimaju za to ko ce nastupati na metal stejdzu na „Egzitu“ umesto da iscekiraju cert nekog benda koji je na proputovanju i svira za corbu i krov nad glavom. Drugo, to sto neko svira pankrok stilom ili sto se prepoznaje u tome nikako ne znaci da nas treba trpati u isti kos sa njima. Nemamo nista protiv hip-hopa, metala ili, sta znam, strejt-edz hacea ako izrazava stav i ako ima dobru poruku. Ipak, sviramo prvenstveno za sebe. Kad pank bude konacno umro, moci cete da nas gledate na probama.
DEDA- Ucestvovali ste u jos nekim bendovima., kazi mi nesto vise o tome…sta se desilo sa Crustavcima?
-Bivsi i sadasnji clanovi benda svirali su i sviraju u bendovima: Sweet Children, Govno, Button Fair (ovo znaci dupe na vasar), Neuroza, Topalovici, Euforia bez j, Crustavci, Nakot, Spitliver, Greenday, ,,ernobilske jagode/Thephonerings, FreakZzz, Moster Mouse, LSK, Another One, valjda nisam nista izostavio uffff.
DEDA- Kazi mi sta mozemo ocekivati od Prljavih Dripaca u buducnosti?
-Voleo bih da zapalimo negde da sviramo. Uvek nam se nesto isprecavalo i bas nemamo srece. Sta znam, ako ne budete puno ocekivali, sigurno se necete razocarati.
DEDA- Hvala na strpljenju i cujemo se!!!!
-Super akcija za intervju, samo napred sa fanzinom. Postoji li mogucnost da se radi stampano izdanje? Smrt panku i sportu i pozdravlja vas 19a kru.
-Kako si znao da postoje problemi licne prirode? Salim se, ljudi su takvi kakvi su, svako bi da isfura nesto svoje, dolazi do sukoba, nekome padne interesovanje ili se nesto lose isplanira pa propadne, tako da relativno cesto moramo da resavamo odredjene probleme. Smatramo da bend drzi na okupu to sto smo pre svega EKIPA, te se uz dobru volju svaka nevolja moze prevazici. EKIPA su i nasi prijatelji van samog benda i oni su takodje zasluzni sto smo jedinstveni. Licno, svoju EKIPU dozivljavam kao bracu i sestre. Nasi ljudi su i nasa inspiracija, izmedju ostalog. Sviranje i stvaranje je nas nacin izrazavanja.
DEDA- Sve sto ste do sada izdali objavljeno je na vasoj sopstvenoj (iliti D.I.Y., kako to neki vole da zovu…) nezavisnoj “19a” etiketi. Da li postoji nekakav poseban razlog zasto se niste upustili u trazenje izdavacke kuce vec ste sve sami odradili? Ima li smisla traziti izdavaca u Srbiji i da li postoji neko ko bi to odradio kako valja?
-Ne zelimo da se ukljucujemo u lokalnu muzicku industriju, delimicno i zbog toga sto znamo kako su izdavaci i organizatori tretirali bendove koji su imali tu “srecu” da potpisu neki ugovor. Sve se svodi na profit, a u lancu zarade bendovi su na samom dnu lanca ishrane, od klubova preko festivala do medija i prodaje nosaca zvuka. Ne znam ni da li se ikad neki izdavac potrudio da stampa majice ili bedzeve. Sazvacu te i ispljunu, a pride te svi pljuju sto ti je roba skupa, kao i ulaznice za certove, s tim sto ti od toga nista nemas. Druga stvar je to sto uopste nije bitno da li uopste neko slusa taj bend. Veze i vezice te izbacuju u etar i pruzaju prilike za nastupanje na raznim pivskim, gradskim i alternativnim festivalima. Retko se desava da ti se omoguci da sviras makar i negde u regionu. Publika, opet, zahvaljujuci inertnosti masovne kulture, prihvata sve sto joj mediji serviraju i to je zacarani krug. Necemo biti deo tog sistema prostitucije sve dok se polozaj bendova ne regulise tako da su im prava zasticena.
„19a rekords” se do sada svodio samo na pravljenje nasih diskova. Nismo bili finansijski sposobni da sirimo delatnost na druge bendove ili na stampanje prateceg materijala, kako smo svu raspolozivu energiju (i lovu) ulagali u opremu i snimanje. To ce se mozda uskoro promeniti jer bismo voleli i da organizujemo koncerte itd. Od potencijalnog izdavaca bismo ocekivali deo tiraza (obicno je trecina okej) i procenat od prodaje eventualnog dodatnog tiraza, kao i pomoc u organizovanju nastupa. Planiramo da se za sledeci album posvetimo trazenju nekoga ko bi to izdao, i to najverovatnije izvan Srbijice. Naravno, izdavaca trazimo u okviru nase scene.
DEDA- Kada sam bio na vasem certu u SKC-u (mislim da je to bio mart ove godine…) odsvirali ste bukvalno sve pesme koje znate i desilo se da su pojedinci iz publike trazili bis…kako ste odreagovali na to? Zar bis nije za rock ‘n’ roll superstarove ili vas pak klinci koji dolaze na vase koncerte tako tretiraju? Nije li to malo bolesno a i na kraju krajeva kome treba bis nakon 27 odsviranih pesama, hehe!
-Odsvirali smo manje od pola svojih pesama. Tada smo imali 50 snimljenih i nekoliko novih. Uvezbali smo repertoar od oko 50 minuta, a da je atmosfera pala mozda bismo i ranije prekinuli. Ne vidim sta je lose u tome da ljudi zatraze jos... na kraju krajeva platili su ufur, zar ne?
Neki mladji ljudi koji su tek krenuli na koncerte mozda dozivljavaju clanove omiljenih bendova kao nekakve zajebane face, sto i nije cudo s obzirom na to kako su mediji uticali na njih od malena. Ni mi nismo bili imuni na to, a utisak pojasnjava cinjenica da smo od njih stariji i po deset i vise godina. To se brzo menja, pogotovo kad prodje neko vreme i kad pocnes da upoznajes ljude sa scene i skapira,, da su to ljudi kao i svi drugi. Nikako ne zelimo da nas ljudi dozivljavaju kao zvezde, smatramo da je sustina scene druzenje, razmena ideja i, pre svega, jednakost. Na,,a scena je strasno mala i volim da upoznam nekoga ko je prvi put dosao na nas cert. Jedan od najvecih bedaka je kada pitas neke cure kako im se dopao nastup, a one kazu: „Pa, slatki ste“. AAAAA!
DEDA- Imate dva izdanja…kazi mi nesto vise o tome…
-Imamo tri, zapravo cetiri izdanja, a za sledece bi se moglo reci da je u cetvrtom mesecu trudnoce. Snimili smo „Ljubicu“ kod Alekse iz 23. i odstampali par primeraka jos 2001. godine. Posle toga je uradjen i spot. Onda smo 2002. uzivo snimili 14 pesama kod Zike u Zemunu i spakovali sa „Ljubicom“ u album „Prljavi dripci“. Snimak je krsina, ali nismo ga bolje ni platili. Na albumu „1234“ je deset stvari iz 2003. godine snimljenih kod Srecka i Djure (koji Djura, onaj sto ti ga gura) i jos deset iz 2004. koje je miksov’o Tarmi, a snimio onaj-kome-se-ime-ne-spominje. Trece albumce, „Vutra!“, uradjeno je 2006. godine u Socijala studiju kod Raduleta. Prvi album u empetrojkama i dva spota su bonus na drugom albumu. Jos jednu prinovu planiramo da donesemo na svet do kraja godine, a za sada imamo petnaestak pesmica, uglavnom u malo brutalnijem fazonu, sto muzicki sto pesnicki. Voleli bismo da uradimo i izdanja na kasetama ali smo vecito svorc, sto vazi i za majice, bedzeve, transparent itd.
DEDA –A imate i prostoriju za probe koju iznajmljujete bendovima, hoce li to ostati samo prostor za vezbanje ili cemo dobiti novi studio za snimanje?
-Kod nas vezba samo nekoliko bendova iz ekipe, i tako se krpimo za kiriju. Letnji meseci su pakao, ali uspevamo nekako. Ako skontamo jos nesto opreme, mozda za pocetak krenemo sa snimanjem uzivo. Mali je plejs i nema mnogo prostora za manevrisanje. Ce vidimo.
DEDA- Ima li smisla svirati Punkrock danas?
-Pankrok je osnovno sredstvo izrazavanja, s tim sto radi fore i utiska ubacujemo improvizovane varijante jos nekih stilova. Vec neko vreme vise ubacujemo brzinu. Pankrok nije muzika nego muziciranje, a mi smo vise muzikanti nego muzicari, mada ti mogu reci da dosta napredujemo. Premalo ljudi dolazi na koncerte i to je veliki bedak. Kod nas se nesto desava samo u par gradova, a jos je veci problem to sto se malo ko odvazi da organizuje koncerte, sto opet ima najvise veze sa time sto klupske vlasti deru za „troskove“. Samim tim je tesko raditi i distribuciju. Scena treba da bude samoorganizovana sa sopstvenom infrastrukturom, u smislu najavljivanja i umrezavanja, pogotovo na regionalnom i sirem nivou. Bez entuzijazma, solidarnosti i samoodricanja pojedinaca ne bi bilo nisega (veruj mi znam koliko to odricanje kosta...evo, glava mi se raspada od radana zinu...prim.Damir). Sto rece jedan drugar, zanimaju za to ko ce nastupati na metal stejdzu na „Egzitu“ umesto da iscekiraju cert nekog benda koji je na proputovanju i svira za corbu i krov nad glavom. Drugo, to sto neko svira pankrok stilom ili sto se prepoznaje u tome nikako ne znaci da nas treba trpati u isti kos sa njima. Nemamo nista protiv hip-hopa, metala ili, sta znam, strejt-edz hacea ako izrazava stav i ako ima dobru poruku. Ipak, sviramo prvenstveno za sebe. Kad pank bude konacno umro, moci cete da nas gledate na probama.
DEDA- Ucestvovali ste u jos nekim bendovima., kazi mi nesto vise o tome…sta se desilo sa Crustavcima?
-Bivsi i sadasnji clanovi benda svirali su i sviraju u bendovima: Sweet Children, Govno, Button Fair (ovo znaci dupe na vasar), Neuroza, Topalovici, Euforia bez j, Crustavci, Nakot, Spitliver, Greenday, ,,ernobilske jagode/Thephonerings, FreakZzz, Moster Mouse, LSK, Another One, valjda nisam nista izostavio uffff.
DEDA- Kazi mi sta mozemo ocekivati od Prljavih Dripaca u buducnosti?
-Voleo bih da zapalimo negde da sviramo. Uvek nam se nesto isprecavalo i bas nemamo srece. Sta znam, ako ne budete puno ocekivali, sigurno se necete razocarati.
DEDA- Hvala na strpljenju i cujemo se!!!!
-Super akcija za intervju, samo napred sa fanzinom. Postoji li mogucnost da se radi stampano izdanje? Smrt panku i sportu i pozdravlja vas 19a kru.